Садржај на сајту тренутно није комплетан, хвала на разумевању.
#udimitrovgradu.rs

Манастири

Погановски манастир

На петнаестак километара од Димитровграда у долини  реке  Јерме  смештен  је  манастир  Свети Јован  Богослов,  познатији  као  Погановски манастир.  Саграђен  је  крајем  XIV  века,  а осликан  крајем  XV  века.  Захваљујући  свом неприступачном  положају  остао  је  кроз  векове релативно  неоштећен.  Најраспрострањенија хипотеза о могућим ктиторима погановског манастира  је  она  о  Константину  Драгашу, владару  жеглиговске  области  с  краја  XIV   века  и  његовој  ћерци  Елени  Драгаш  Палеолог.

Сама  архитектура,  грађевински  материјал   и  начин  градње,  као  и  унутрашње  зидне декорације  манастира  су  аутентичан  приказ прилика  које  су  владале  у  другој  половини XV  века.  Осим  значаја  као  историјски, архитектонски  и  сликарски  споменик, манастир се прославио у светским круговима византолога и познаваоца уметности и преко  икона,  пре  свега  двостране  икона  са Чудом у Латомском манастиру и ликовима Богородице и Светог Јована Богослова из друге  половине  XIV  века  (сада  у  Софији) и  иконе  са  попрсјем  мртвог  Исуса  Христа  с краја  XV  века  (Београд).  Манастир  је  под заштитом  државе  од  1949.  год;  а  налази  се  и на  листи  светске  културне  баштине  од  1979. год.  као  културно  добро  од  посебног  значаја. 

Манастир Св. Димитрије „Манастирче“

Јужно  од  Димитровграда  у  непосредној близини града налази се црквица Св.  Димитрија  популарно  названа „Манастирче“.  Смештена  је  у подножју  планине  „Мртвина“  између борове  и  храстове  шуме.Према предању,  које  је  везано  за  изградњу црквице  Св.  Димитрија,  каже  се  да је  она  саграђена  на  иницијативу осамдесетогодишњака  деда  Маде.  Изградња манастира  завршена  је  1870.  год.  У  цркви  се  налазе  иконе  Св.  Димитрија  и других  светаца.  Манастир  је  реновиран   и  поново  осликан  1996.  године,  а aсфалтиран  је  и  прилазни  пут.

Манастир Св. Кирик и Јулита - „Свети Ћирик“

 

Манастир  Св.  Кирик  и  Јулита,  познатији као  Смиловски  манастир,  изграђен је  у  XVIII  веку  највероватније  на темељима  старог  храма.  Манастир   је  обновљен  1839.  године  о  чему сведочи  и  натпис  на  улазу  у  цркву. Манстир  је  зидао  чувени  мајстор Никола  (Кола)  из  Бољевдола.  Грађен је  од  ломљеног  камена  са  испуном од  трапанца,  а  углови  су  озидани тесаним  квадерима.  Црква  је  најпре покривена  плочама,  а  касније  су  плоче замењене  ћеремидом.  Конак  је  изграђен у  првој  половини  XIX  века  али  је  у потпуности  реновиран  2007.  године. У  периоду  1924-1938  у  манастиру  је боравило четрдесетак руских монахиња из  Бесарабије  и  тако  је  формиран  први женски  манастир  у  Нишкој  епархији. Манастир  је  1984.  године  проглашен спомеником културе Републике Србије