Подручје Старе планине у општини Димитровград познато је под именом Висок. Обухвата територију од 113,68 км 2 са осам села: Влковија, Горњи Криводол, Доњи Криводол, Изатовци, Каменица, Сенокос, Бољевдол и Браћевци. Кроз Висок протиче река Височица, која извире у Бугарској, а пуни водом акумулацију Завојског језера (општина Пирот). Висок има велики потенцијал за развој сточарства и производњу здраве хране. Због бујне вегетације, чистог ваздуха, здраве хране, великог богатства биљних и животињских врста (од којих су многе ендемске), димитровградски део Старе планине има велики потенцијал за развој планинског, ловног, сеоског и зимског туризма. Стара планина богата је водопадима, где је у општини Димитровград, најпознатији водопад Скок код села Сенокос. Пут до њега води кроз шуме и поља, а даље ка планинском врху Сребрна глава и Мучибаба који су намењени правим љубитељима природе и планинарења. Висина водопада је десет метара. Налази се на око педесет километра од Димитровграда.
За љубитеље птица Стара планина је прави рај. Може се видете велики број заштићених биљних и животињских врста.
Стара планина пружа јединствену могућност за уживање у нетакнутој природи. Чувена је по стрмим литицама, водопадима, пољима шумског цвећа и бујним шумама који привлаче посетиоце током целе године. Ако се изузму сами врхови где владају оштри зимски услови, клима Старе планине и читавог Балкана је умерено континентална, што омогућава опстанак разних биљних и животињских врста.
Ово је уједно и омиљена дестинација биолога који Стару планину називају острвом са благом, због разних врста биљака и животиња које се не могу наћи у другим деловима Србије. Постоје подаци о томе да на Старој планини расте огроман број различитих врста биљака од којих многе припадају ендемским, па то објашњава зашто је ово подручје омиљено истраживачима.
Лековите биљке и печурке се налазе на сваком кораку, а о њиховој примени највише знају мештани околних села који су увек ради да дочекају посетиоце, упознају их са занимљивостима. Смештај на Старој планини може се наћи у селима Влковија, Каменица и Сенокос. У Сенокосу такође постоји и планинарски дом са већим капацитетом смештаја.
Уређене пешачке и бициклистичке стазе од Сенокоса воде до водопада Скок, који се налази на 2,7км од села. Такође уређена стаза постоји до врхова Преграда и Прелесје, према пећини Света вода и Црном врху. Стазе воде кроз прелепе пределе са нестварном природом, поред реке, кроз ливаде и шуме, и остављају без даха све авантуристе који се одлуче да посете овај део.
Мало је познато то да су на Старој планини осамдесетих година октривени фосилни трагови текодонтосауруса на подручју Горњег Висока, за које се верује да су стари око 250 милиона година. Јединствено налазиште фосила каквог нема у Европи налази се баш на Старој планини, због тога је многи научници зову и Српским парком из доба Јуре и сматрају да Стару планину треба прогласити за национални парк диносаурија.
Да је Стара планина некада била тропско море указује и то што се на њеној територији могу пронаћи и фосили шкољки, морских глиста и других праисторијских животиња. Неретко се на обронцима и каменим врховима могу наћи заљубљеници фосила, који овде проналазе скамењене шкољке, пужеве, отиске у стенама.
Некада се на Старој планини чувало неколико хиљаде оваца, то је био сточарски крај, данас се ретко могу видети животиње како пасу на обронцима планине.
Од давнина овде се једу месни и млечни производи, а квалитет меса и млека је неупоредив због чисте природе.
Укус јагњећег печења, било у фуруни («вурњи» како мештани кажу), на ражњу или каменој плочи није нимало лако описати, то просто треба пробати и доживети. Квалитет јагњећег меса из ових крајева, тзв. старопланинско јагње, надалеко је познат. Са старопланинским јагњем нераздвојно је повезан несвакидашњи квалитет овчијег млека тј. сенокошки и пиротски сир и качкаваљ. Специјални начин обраде, несвакидашња чистота планинског биља, чине пожељним овај сир и качкаваљ на бројним европским трпезама па чак и на трпезема са оне стране океана. Једно време, у индустријском периоду старе Југославије, сенокошки качкаваљ је био на листи сирева у Белој кући. Млекара у селу Сенокос више не постоји, али је млекара „Стара планина“ из Димитровграда наставила начин израде сирева и качкаваља који се прирпемају од млека животиња које пасу на Старој планини.
Стара планина је планина на којој се нису водиле битне битке, остала је сачувана од разарања, међутим, постоје бројне легенде које се преносе вековима, испреплетане са историјским чињеницама, међу авантуристима, истраживачима и онима који желе да се лако обогате створиле су прегршт прича о закопаном благу на Старој планини.
На Старој планини је била највећа римска ковница новца на Балкану, не зна се тачно где, још није пронађена. Затим, ту су многи хајдуковали и скривали злато које су крали Турцима. На Старој планини је у средњем веку живело и племе Черкези које је такође било богато. Све то довело је многе аванутристе и трагаче баш на Стару планину у потрази за златом.
Стара панина има статус националног парка.