Спортско туристички центар Димитровград

Историјат

Трагови првих насеља на територији општине Димитровград датирају још из времена енеолита (3300-2200 г. пре н. е.), прелазног периода из каменог у метално доба.

О томе сведоче многобројни археолошки налази као што су камене и бакарне секире, керамичке посуде, тегови и култни предмети. У бронзаном и гвозденом добу (2200 пре н. е.- I века н. е.) такође је било насеља што се може закључити на основу многобројних археолошких налаза, металних секира, стрелица и бронзаног накита. Због свог географског положаја ова територија је још од античког периода била важна тачка у повезивању истока и запада.

Ту је још у I веку нове ере пролазио пут via militaris на коме су се налазиле многобројне станице за одмор и промену коња. На основу античког итинерара из IV века, једна од таквих станица је и mutatio translitus, која би се могла налазити у околини или самом граду. У непосредној близини станице помиње се и Balanstra као античко насеље које је смештено на том путу. О постојању насеља у периоду антике сведоче налази као што су керамички жижак и вотивни рељефи античких божанстава Јупитера, Хекате и Митре.

Током турске пет векова дуге владавине називан је “Tekvi Binari“ (Царски бунар). У њему је Сулејман величанствени имао конак при свом првом војном походу ка северозападу 1521. год. Под словенским именом „Zarinbrod“ или „ Carski brod“. Димитровград се помиње као насеље на цариградском друму у средњем веку. Ту се »бродила« премошћивала река на раније споменутом путу „via militaris“ од чега је и изведено име граду.

До 1950. године име града било је Цариброд и под тим именом помиње се код више путописаца у средњем веку. 0д 1433. до 1877. године ови крајеви су били под турским ропством. До краја I светског рата Цариброд се налази у саставу Бугарске, а од 1920. године налази се у саставу Србије